ЛИТЕРАРНА РАДИОНИЦА - МАЧВА У СРЦУ - 1.7.2022.

’’Нема веће равнице у Србији од Мачве. Она се протеже од Мишара до Дрине и од највишег врха Цера планине, Видојевице, до Саве... То је простор од дванаест сахата хода. Можеш у дугу дану ходати по Мачви а нећеш видети једног брежуљка, све је равно као тепсија...Она је богата цура.све што се у њену црну утробу баци доноси богата плода. Лепа су њена поља кад озелене а још лепша кад се позлате злаћаним влаћима. Она вам је као туђинка, не да се сваком познати! Ко хоће да зна њене дражи и њене лепоте тај мора живети у њој.’’

Јанко Веселиновић

’’Хајдук Станко’’

Најпознатијим цитатом из Хајдук Станка, дела Јанка Веселиновића започела је литерарна радионица. У првом делу радионице учесницима су презентовани најпознатији књижевници, пореклом из Мачве и њихова најпознатија дела. Први је презентован Јанко Веселиновић.

Јанко Веселиновић рођен је у Црнобарском Салашу 1862. а умро 1905. у Глоговцу у Мачви.
Радио је као учитељ у Свилеуви. Написао је преко 30 књига од којих су најпознатије: ’’Слике из сеоског живота’’, ’’Пољско цвеће’’ и ’’Хајдук Станко’’.Његово име носи једна основна школа у Шапцу. Споменик Јанју Веселиновићу налази се у Градском парку у Шапцу.

Лаза  К.  Лазаревић, рођен је у Шапцу 1851. а умро у Београду 1890. Био је лекар и књижевник. Писао је приповетке од којих су најпознатије: ’’Први пут са оцем на јутрење’’, ’’На бунару’’, ’’Све ће то народ позлатити’’, ’’Швабица’’... Многе његове приповетке преточене су на филмском платну. По њему је добила име Специјална болница за психијатријске болести Др Лаза Лазаревић у Београду и у Падинској Скели. Његов споменик налази се у Јевремовој улици у Шапцу.

Јелена Спиридоновић Савић, песникиња и прозни писац, рођена је у Шапцу, 11. јануара 1890. године, у угледној лекарској породици. Умрла је септембра 1974. године у Београду.
Најпознатије збирке песама су јој ‘’Са уских стаза’’, ‘’Пергаменти’’, Вечите тежње’’.

Милорад Панић Суреп рођен је у Глоговцу 1912. а умро у Београду 1968. Бавио се новинарством а једно време био је управник Народне библиотеке Србије у Београду.
Објавио је више песничких збирки („Ветар звижди“, „Просто“, „Ти долазиш“, „Лирика“ и других), антологија, летописа, есеја и полемика из историје уметности и историје културе.
По њему је установљена награда ‘’Милорад Панић Суреп’’ која се додељује за постигнуте резултате у библиотекарству.

Оскар Давичо рођен је 18. јануара 1909. године у чиновничкој породици јеврејског порекла у Шапцу. Школовао се у родном граду, Београду и Паризу (Сорбона). Дипломирао је француски језик и књижевност.
Најпознатија дела су му збирке песама ‘’Хана’’ и ‘’Вишња за зидом’’ као и роман ‘’Песма’’.

У другом делу радионице учесници су правили песмицу од 5 неримованих стихова, чинквину на тему "Мачва у срцу".

ФОТОГРАФИЈЕ

Прилог припремила: Снежана Шалаи Тибор