МУЗИЧКА РАДИОНИЦА - РАСПЕВАНА МАЧВА - 5.7.2022.
МУЗИЧКА ТРАДИЦИЈА ШАПЦА
Године 1816. Јеврем Обреновић донео је дух нових обичаја и навика и већ 1829. Доводи Димитрија Тирола и његову супругу. Они уче Јевремову децу да свирају клавир и гитару. Први клавир у Србији био је у Јевремовом конаку.
Из Аустрије је стигао Јосиф Шлезингер, први школовани музичар, који је створио прву војничку капрелу, банду.
Негована је и црквена музика. Владика Јоаникије Нешковић је дао предлог Попечитељству просвештенија да се у Шапцу поставе професори који предају певање, уз награду.
МУЗИЧКА ТРАДИЦИЈА СЕЛА
Музика је била везана за свакодневни живот човека. Певало се при раду, на славама, свадбама, деци...
Музика на прелима
Из Аустрије је стигао Јосиф Шлезингер, први школовани музичар, који је створио прву војничку капрелу, банду.
Негована је и црквена музика. Владика Јоаникије Нешковић је дао предлог Попечитељству просвештенија да се у Шапцу поставе професори који предају певање, уз награду.
Јосиф Шлезингер
Године 1865. основано је Прво певачко друштво у Шапцу, међу првима у Србији. За свој рад око 50 година добили су бројна признања. Много хоровођа и композитора је боравило у Шапцу.
Шабачко певачко друштво
Један од значајнијих је Роберт Толингер који је за хоровођу дошао од 1902. године. Био је и професор у Гимназији. На прослави педесет година Првог певачког друштва у Београду добио је комплимент од самога Мокрањца да је више учинио за његову X Руковет од њега самог. Такође су тада Шапчани освојили прву награду.
Роберт Толингер
1905. године се оснива КУД Абрашевић.
КУД АБРАШЕВИЋ
Захваљујући Роберту Толингеру и Николи Сударевићу у много кућа се свирао клавир до I светског рата. 1934. године наступао је први џез оркестар. 1938. године у Шапцу је основан "Џез оркестар трговачке омладине".
Џез оркестар трговачке омладине
Шабац је био познат и по кафанској музици, нарочито по Цицварићима (музички неписмени извођачи из шабачке Мале) уз оркестар Васе Станковћа Андолије. Њихова музика је била надалеко позната и остала је забележена на грамофонској плочи коју су снимили 1923. године у Прагу.
Шабачка дружина Цицварићи
Познати музичари који су снимали грамофонске плоче у Загребу, Берлину, Бечу били су: Софка Николић (из Табановића) и оркестар Ђокице Гајића.
Софка Николић
После Другог светског рата музичку традицију наставили су ансамбли: Студент, Полет, Дилбери, Цвака Цвак, Стари звуци.
Стари звуци
Другу половину 20. века и сам крај је обележио и женски хор 66 девојака под диригентском палицом Бранка Ђурковића, у то време ванредног професора ФМУ у Београду. Такође је био оснивач Фестивала хорова.
Бранко Ђурковић
Осамдесетих година етномузиколог Љубинко Миљковић је спровео истраживања у Мачви. Певачка традиција је била богата. Свако село је имало по неколико мушких и женских певачких група и певало се на бас (новија традиција).
У данашњем времену постоје у Мачви само две мушке групе “Дубљанске лоле” и “Дрина” из Бадовинаца. Такође нема фрулаша. Једино је опстала фолклорна традиција.
Дубљанске лоле
Дрина
Музика на прелима
Прело
Музика је била увек саставни део прела у Мачви. О томе сазнајемо у приповеткама Јанка Веселиновића, који није био само приповедач. већ и сјајан певач.
Песме су се најчешће певале без свирача, а неке су стекле популарност у комаду са певањем “Ђидо” на текст Јанка Веселиновића и Драгомира Брзака, музика Даворин Јенко.
После представљене музичке традиције ( у граду и селу). учесници су учили две песме Шкрипи ђерам и Дрино водо поздрави ми драго.
Прилог припремила: Снежана Шалаи Тибор