НАУЧНА ПОСЕТА ШАБАЧКОМ МУЗЕЈУ - 27.6.2022.

Учесници пројекта "Из срца Мачве" имали су прилику да посете Народни музеј у Шапцу и чују о Шапцу од праисторије до данашњих дана.
Стална поставка: Времеплов (палеонтологија, праисторијска и античка археологија), Тврђава – симбол града (од настанка тврђаве до данас), Шабац господара Јеврема (од Јевремовог доласка у Шабац 1816), Мали Париз (школство, књижевност, привреда, фармација, друштвени живот, мода, спорт, политика, штампа, музички живот, ликовна уметност…), Страдања (Први и Други светски рат) и Шареница (духовна култура, домаћа радиност, вашар…).






Из доба палеолита и неолита учесници су могли видети предмете, накит, оруђе које се користило у то време.





Средњи век - За време краља Драгутина половином 13. века простор Мачве улази у састав средњевековне српске државе. Летњиковац краља Драгутина се налазио у Дебрцу, 25 км од Шапца.

У том периоду, настало је насеље под словенским именом Заслон, вероватно као трговачко место. Постојање овог насеља забележено је релативно касно у историјским изворима. Први податак о Заслону налазимо у дубровачким списима из 1454. године. У другој половини 15. века, после пада тадашње Србије под турску власт, Османлије овладавају и овим крајевима. 1470. године на погодном месту, где се обала Саве благо уздиже, а недалеко од ушћа речице Камичак у Саву, Османлије подижу тврђаву. Живот се одвијао у тврђави и око ње. Шабац је врло значајно место у коме се одвијала трговина.

Шабац добија историјски значај са избијањем Првог српског устанка и познатим Бојем на Мишару, који је 6 км од Шапца.

Срби су били предвођени Карађорђем Петровићем и потукли су силну и обесну турску војску Кулин Капетана. Храброшћу су се истакли многи српски јунаци, а нарочито Милош Стојићевић – Поцерац, Јаков Ненадовић, Стојан Ћупић – Змај од Ноћаја, поп Лука Лазаревић, прота Смиљанић и Цинцар Јанко. Слепи песник и гуслар Филип Вишњић је поводом ове славне битке спевао једну од најпознатијих српских епских песама – Бој на Мишару.





Златно доба Шапца за време Јеврема Обреновића - Шабац се развија по завршетку ратних дејстава у Другом српском устанку, за време Јеврема Обреновића, брата Милоша Обреновића, који је владао 15 година и који је био писмен и широких погледа.

Гради путеве, доноси уредбе о комуналној делатности, доноси први клавир својој ћерки Анки, први прозор, фијакер. Можда највредније што је настало за време владавине Јеврема Обреновића је:

Окружна и варошка болница и апотека, 1826. године, прве у Србији;

Основна школа, 1826. године, прва у Србији после турске власти;

„Главна школа“, односно гимназија, која настаје 1837. године;

Оснива се музичко друштво као претеча развијеног музичког живота у Србији – касарна, кафана.







Мали Париз -Све више је Шапчана који прихватају моделе живота европске цивилизације. Због убрзаног развоја и полета којим је одисао, као и развијеног кафанског живота, понео је назив „Мали Париз“. Шапчани су у то време могли да читају своје новине, и то од 1883. године, а од 1909. још 11 листова. На размеђи векова Шабац достиже свој пуни просперитет. Граде се велелепне породичне куће у центру града, летњиковци у околини, а све то са примереним европским стилом и укусом. Шабац је један од првих градова у Србији где су у кафану, углавном недељом пре подне, са својим каваљерима ишле и даме, што је до тада била само мушка привилегија, а за жену готово незамислива срамота. Почетком века на улицама се могу видети већ и по неки аутомобил и „велосипед“. Градски живот постаје пријатна комбинација рада, одмора и забаве, а исти се удисао пуним плућима. Добру илустрацију оваквог шабачког мераклијског и боемског начина живота имамо у стиховима песника Драгише Пењина:“Кад је деда лумповао, на три шора и два сквера, возили су штап и шешир два посебна фијакера“. У периоду који обухвата крај 19. и почетак 20. века, Шабац даје неколико значајних личности из области културног и научног стваралаштва. Истичу се Стојан Новаковић, др Лаза К. Лазаревић, Јанко Веселиновић, Милорад Поповић – Шапчанин.







Страдања - Први и Други светски рат - У Првом светском рату град је попаљен, порушен, опљачкан , као и цела околина. Шабац је за преживљене страхоте награђен орденима највишег ранга: француски Ратни крст са палмом (1920), чехословачки Ратни крст (1925) и Карађорђева звезда са мачевима (1934). Значајна је Церска битка из 1914. године. Величанствена победа српске војске под командом генерала Степе Степановића, који тада бива унапређен у звање војводе, прва је савезничка победа у Првом светском рату. Колико се ова војна победа урезала у биће Србиново, нека илуструје чињеница да се данас, 85 година касније, ни једна свадба нити друго весеље не могу замислити у Србији без звука „Марш на Дрину“ и његових речи: „У бој крените јунаци сви, крен’те и не жал’те живот свој, Цер нек види бој, Цер нек види бој а нека Дрина, снагу храбрости јуначку руку оца, сина…“







Већ у првој години Другог светског рата Шабац много страда. Септембра 1941. године Немци као меру одмазде за партизанско-четнички устанак, протерују око 5.000 Шапчана у сремачко село Јарак, где су били смештени у импровизованом логору. Са тог марша, „Крвавог марша“, како је касније назван, многи се никад нису вратили кући. Током рата у Шапцу је постојало више импровизованих и стварних логора кроз који је за четири ратне године прошло око 25.000 грађана. Укупне жртве које је овај град дао током Другог светског рата мере се хиљадама. Слобода је коначно стигла 23. октобра 1944. године, када су јединице НОВЈ ушле у већ напуштени град.

 Носилац развоја модерног Шапца је све развијенија и снажнија хемијска индустрија, тј. фабрика „ХИ Зорка“. Убрзано се граде нова привредна постројења, уређује путна мрежа, спроводи електрификација… Уместо многих дотрајалих уџерица граде се нове модерне зграде. На жалост, у великој мери дух старог Шапцу се губи, али то је данак новом времену које као да није увек имало стрпљења да се бави емотивном страном живота. Седамдесетих година Шабац доживљава до тада невидени процват. За неколико година у том периоду предузима се неколико капиталних подухвата који сасвим мењају изглед овог града. На некадашњој Бенској бари, мочварном тлу, на ком су се вековима гнездиле птице, а заправо само неколико стотина метара од центра града, ниче ново стамбено насеље. Нови бетонски мост преко Саве, Спортска хала „Зорка“ са затвореним базеном и фудбалским игралиштем, Хотел „Слобода“, Градски стадион, нове школе, обданишта, домови културе, аутобуска станица…

Златно доба осамдесетих година двадесетог века обележио је рукометни клуб "Металопластика".  






Шареница - просторија у којој је: градска одећа, ношња женска и мушка, ћилими и једна је од како јој име кажа најшаренијих и најлепших просторија.







Један део зида красе Лицидерска срца, симбол вашара, а вашар је један од главних симбола Шапца.

Централни део ходника краси велика слика Стевана Чалића на којој су сви знаменити људи целог краја (Лаза К. Лазаревић, Вук Караџић...)





Учесници су излазили из музеја пуни утисака и фотографија. Највећи утисак на дечаке су оставиле сабље Змаја од Ноћаја, као и друго оружје, а на девојчице накит и одећа.






ФОТОГРАФИЈЕ



 Прилог припремила: Снежана Шалаи Тибор